ČOZ

-Ohoo... Vidim, došao si, napokon u školu.

-Jesam razredna, kao što vidite, dovukao sam se.

-A zbog čega nas opet nisi neko vreme posećivao?

-Bio sam bolestan.

-Aha, bolestan... Opet bolestan?!

-Hladno razredna, hladno a ja imam slab imunitet, sklon sam prehladama.

-Nisi ti već sam ja zanemoćala zbog tvojih svinjarija. Kako nekada ne zanemoćaš na času, nego se po ceo dan glupiraš.

-Eh, pa nemojte tako...

-A kako ću? Pogledaj ove kečeve, izostanke, ukore...

-Popraviću ja to.

-A izostanke?

-Molim?

-Kako misliš da opravdaš izostanke?

- Pa ne bih ja bezveze izostajao sa nastave da nisam bio bolestan, pa znate vi mene.

-Znam, znam. Daj opravdanje!

-Kakvo opravdanje?

-Ne pravi se lud! Pa kako ti misliš da ti se opravda ovo bez opravdanja? Zašto se to naziva opravdanje i čemu služi opravdanje nego da bi se opravdali izostanci?

-Znate, ja sam stvarno bio bolestan i to je teška bolest bila... Temperatura, kašalj, grip, virusi razni, sline, kijavica... Strašno, verujte mi, strašno! Iz kreveta nisam mogao da se dignem. U klozet sam, da izvinete, jedva išao.

-Uopšte me ne zanima! Hoću i zahtevam opravdanje od lekara!

-Ali razredna, ja stvarno nisam bio u stanju da se odvucaram do bolnice, nisam na noge mogao da stanem, nisam na oči mogao da gledam... Kažem vam, u klozet sam jedva išao a klozet mi je bliži od bolnice.

-Dosta više o tom klozetu! Neka dođu roditelji da opravdaju!

-Nemojte, molim vas.

-Šta "nemojte"?

-Pa znate, oni rade.

-Neka uzmu slobodno. Valjda mogu da uzmu slobodan dan kad je budućnost njihovog sina u pitanju.

-Ne mogu nikako. Kažu, ako sam ja izvisio za budućnost, ne moraju oni da izvise sa posla, ako ću ja da popijem nogu iz škole neće oni da popiju nogu sa posla.

-E da znaš da ćeš stvarno da, kako ti kažeš "popiješ nogu iz škole".

-Nemojte, molim vas.

-Nema šta da me moliš. Pravila su jasna, znaš ih, ne ideš u školu od juče. Ili opravdanje ili dovedi roditelje. Inače, neopravdani i izbacivanje iz škole.

-Verujte mi, bio sam prehlađen. Pa što bih ja lagao tako nešto? Zar da izazivam sudbinu, ne daj Bože?! Da izmišljam bolest? Nisu mi vrane mozak popile.

-Dete moje, nego šta su nego su ti popile. Pa kako ja da ti verujem? Kako? Koliko puta si se zaglavljivao u liftu?

-Sve je to istina! Liftovi u zgradi dotrajali, stalno se kvare.

-I to uvek u periodu između 7 i 10 časova ujutru. Pošto večito tada ne prisustvuješ nastavi.

-Ali to se desilo samo par puta, i stvarno je bilo tako.

-Bilo je to više od par puta. Po tvojoj priči, ti si pola svog dosadašnjeg života proveo u liftu. Mada, ja se plašim da ti u budućnosti ne ostaneš večno zaglavljen u liftu. Eto, ja sam ti i to pravdala. Zatim, kakve smo još izgovore imali... Ah, da. Komšijina veš mašina.

-Istina, živa istina, majke mi. Komšija ima običaj da uključi veš mašinu po noći. Tad je valjda jeftina struja. Samo što mu je ta veš mašina stara ko biblija i trči po stanu. I sve tako klopoće iznad moje glave. Ja ne mogu da spavam, ja nemam uslove rano da se probudim.

-Da nije žalosno bilo bi stvarno smešno. Ali ja sam ti čak i to opravdala, nadala sam se, valjda ćeš se uozbiljiti. I šta je onda bilo?

-Šta? Ne znam na šta konkretno mislite?

-Onda si nastavio uporno sa kašnjenjem, bežanjem sa časova, izmišljanjem, glupiranjem... Šta si ono izmišljao... Ah, da. Komšija renovirao stan.

-Jeste renovirao stan, sedam dana ga renovirao i bušio amerikanerom po zidovima. I to sve noću. Ma rekoh vam ja, lud čovek. Samo gleda da radi kad je jeftinija struja, uvek noću.

-Luda sam ja što te trpim više. Dosta je! Ili opravdanje ili da dođu roditelji ili letiš iz škole!

-Je l' može Maja da posvedoči da sam bio bolestan?

-Maja? Kako ona da posvedoči? Ne može!

-Molim vas, pa onda je merodavna za to, ja sam se zbog nje razboleo.

-Kako zbog nje?!

-Lepo, zbog nje i njenog punoletstva sam se razboleo, teško razboleo. Tu su me takozvani drugari nagovorili da pijem, a ja nisam hteo, majke mi. Kad sam došao kući, krenem da otključavam vrata al' ne vredi. Ne mogu da ubodem ključ u bravu. Sramota me bilo da zvonim i da me roditelji vide u neprikladnom stanju. A i  tata je rekao da će da me odrobija samo ako ga još jednom probudim. Sednem ja tako na stepenice,  da dođem sebi pa da pokušam opet. Međutim, ja tu malo zadremam. A onaj beton hladan, još komša Mile, kad god se napije ili nadrogira, razbije po neko staklo na međuspratu pa vuče promaja sa svih strana. A februar mesec, vidite i sami kako je hladno. Tako se i razbolim. Evo, može Maja da posvedoči.

Maja:

-Jeste razredna, sutradan me zvao, tražio da mu kupim lekove i da snosim troškove lečenja. Kaže da sam ja kriva za to što se on razboleo.

Razredna:

-Kako ti možeš biti kriva zbog toga što je on lud?

Opet Maja:

-On kaže da je rakija na punoletstvu bila najgora brlja i da je zbog nje pobrljavio i zaspao na -20 na betonu i promaji u ulazu.

-Pa zar nisam u pravu?!

Razredna u neverici gleda tužno. Reče da će se praviti da ništa od ovoga nije čula, ali da sutra hoće da se nacrta neko od mojih roditelja u školi. Posle škole zatičem ćaleta u stanu, ispred tv-a.

-Ćale, sutra moraš da ideš u školu. Treba da mi opravdaš časove.

-Ne mogu.

-Što?

-Radim.

-Daj bre, ti nisi radio ni kad je firma radila, a sad kao radiš kad je firma propala i ne radi.

-Dobro, ne radim, ali ne mogu da idem.

-Što ne možeš da ideš kad ne radiš ništa, nemaš obaveza?

-I to što kažeš, mogu da idem, nemam obaveza. Ali neću! Zabole mene više i za tebe i za tvoju školu. Treba tamo da odem i da crvenim zbog budale.

- Daj, bre, šta ti crveniš, ko da je tebe briga za to.

-Ma zabole me. Ali ne mogu da slušam onu razrednu kako te pljuje i ocrnjuje. K'o da ja to već ne znam. Ja bre živim sa tobom, ja to najbolje znam, šta koji moj ima ona da mi priča kakav si ti bizgov.

-E, sad ozbiljno. Frka mi je, ako ovo ne opravdaš i ne potvrdiš bio bolestan, letim iz škole.

-Ti još nisi izleteo? E svašta. Stvarno nam je škola u kurcu, i to žešćem kurcu čim ti još avetaš po njoj. Ma ne mogu da idem, šta me se tiče, neka te izbace. Ti si, bre, za lopatu a ne za školu.

Naravno da je matori otišao da opravda časove. Kada je rodbina došla da mi čestita završetak srednje škole, ćale se čudio i pitao da li ima neko normalan u ovoj porodici:

- Pa majku vam jebem, koji kurac njemu čestitate, kad sam njegovu srednju školu ja završio?